Рада Селаковић припада малобројној групи уметника чији је рад још за живота добио потпуну критичку валоризацију, тако да свака нова анализа, без обзира на број протеклих година, у себи садржи и Бартовски принцип ишчитавања већ потврђеног. Тај изазов перманентног откривања новог произилази колико из комплексно диференцираних садржаја њених радова, толико и из њене увек отворене природе и самосвесне креативности.
Слике на овој изложби део су циклуса који је Рада Селаковић реализовала током деведесетих и први пут приказала у Галерији Графички колектив 1994. године. На велико изненађење јавности, сликарка интензивних емоција и раскошне женске путености том приликом се представила апстрактним радовима, врло јасно дистанцираним од било каквих асоцијативних, а самим тим и експлицитних емотивних указатеља. Међутим, ова промена није значила да уметница тек знатижељно експериментише у потпуно дијаметралном дискурзивном простору. Напротив, било је јасно да тиме наговештава другачију перцепцију усмерену ка новом пољу истраживања (почетком двехиљадитих година), показавши сву логичност преласка на апстракцију, као неминовност развоја у представљању вишег нивоа схватања света и експлицирања садржајнијег односа према човеку/бићу.
Свој уметнички идентитет Рада Селаковић је изградила на експозицији (претежно женског) тела као визуелног носиоца идејних парадигми односа живота и уметности. Фокусирајући тело у смислу формалног репрезента, она сучељава личну и општу рецепцију како би што сугестивније указала на то да у савременом апсолуту спољашњост неминовно дефинише јединку. Сходно постулатима нове слике осамдесетих Рада Селаковић је свој израз градила на доминантној медијској репрезентацији еротских параметара женскости. На специфично кадрираним сценама са истозначним стереотипима којима се атрибуира појам женствености (корсети, најлон чарапе, халтери, рукавице, ципеле са високим штиклама…), док посматрача поставља у воајерски позицију пасивног рецептора представљеног садржаја, Рада конструише њој својствену стратегију завођења, правећи тако директну аналогију са стварним животом. Супериорну жену је перцептовала у споју анђела уништења и анђела спасења, указујући да се иза видљивог крије неупоредиво комплекснији свет менталних односа. Управо тај постулат био је оквир да, како је сама рекла, крене ка “вишим сферама и вишем нивоу размишљања и уосећавања”1 .
Инфо
Локација: Галерија Александар Алек Ђоновић у парку Буковичке бање
Време и датум: субота 12. август 2023. од 19:30
Цена појединачне улазнице: бесплатно.
Текст и фото: Каталог изложбе/ Галерија Б2
