У другом делу августа у оквиру 58. Смотре уметности „Мермер и звуци“, а у сарадњи са Музичким центром Крагујевац очекује нас наступ полифоног хора Anchorus из Анкаре у Турској!
Полифони хор Anchorus основан је фебруара 2017. године од стране искусних хорских певача, бивших певача разних хорова, са циљем да доприноси културном богаћењу друштва кроз извођење полифоне хорске музике. Anchorus је започео са визијом да наступа по међународним стандардима хорске музике на професионалном нивоу, одржавајући у исто време свој аматерски дух.
Хор изводи богат репертоар химни, мадригала, националних химни, народних песама, и савремених дела која припадају жанровима као што су поп, џез, рок, и др. и има за циљ да својој публици пружи јединствено искуство, извођењем композиција на различитим језицима и одражавајући различите културе.
Анкорус је наступао у како у земљи, у Адани, Анкари, Истанбулу, Кастамонуу и Невшехиру, тако и ван земље, у Грузији, Северној Македонији, Украјини и Северном Кипру. Хор је такође учествовао на престижним хорским музичким догађањима и освојио Трећу награду на Охридском фестивалу хорова, као и Награду за интонацију, хомогеност, и боју хорског звука на Турском фестивалу хорске музике.
2023. год. Anchorus је учествовао на Светском симпозијуму хорске музике у Истанбулу.
Неколико речи аутора програма
Земља излазећег сунца, Анадолија, лежи на раскршћу Медитерана, Кавказа и Тракије. Захваљујући њеној јединственој локацији, током историје у њој су живеле бројне цивилизације, религије и културе тако да је постала котао за претапање читавог свог заједничког културног наслеђа. Као резултат добили смо музику Анадолије која представља један међукултурални феномен.
Anchorus је допринео очувању овог наслеђа од дана свог оснивања тако што је у свој репертоар укључивао песме на различитим језицима и различитих жанрова, као и песме које поседују разноврсну музичку текстуру. У складу са горе описаним концептима, наша тема фестивала је Универзални поглед на хорску музику.
Репертоар обухвата модерна, фолклорна, секуларна и духовна дела која поседују различите људске емоције као што су љубав, чежња, туга и радост. Дела се изводе на азејберџанском, немачком, мађарском, латинском, старомакедонском, пољском, српском, шведском и турском језику.
Диригент: Џихан Селчук
Универзални поглед на хорску музику:
- Џан Аксел Акин (Can Aksel Akın, 1977): Алова (Alova) – презиме Ердала Алова, који је шпанску песму којој припада текст превео на турски; заснована на турском преводу дела Гитара (La Guitarra) песме Циганска сигирија (сегуирија, врста фламенко музике) шпанског песника Федерика Гарсије Лорке
- Хајри Акај (Hayri Akay, 1935): О, девојко (Aygiz) – азербејџанска народна песма
- Недим Јилдиз (Nedim Yıldız, 1961): Дошао сам да се играм ораха (Ceviz Oynamaya Geldim) – турска народна песма из провинције Кајсери
- Лајош Бардош (Lajos Bardos, 1899–1986): Дана, Дана (Dana, Dana) – мађарска народна песма, обрађена у ритму балканских игара
- Џони Пријано (Jonny Priano, 1985): Дан гнева (Dies Irae) – модерно сакрално дело које тумачи чувену средњовековну секвенцу
- Оливер Гис (Oliver Gies (1973), Јан Биргер (Jan Bürger, 1979): Анђео (Engel) – хорска обрада песме чувеног немачког метал бенда Рамштајн (Rammstein)
- Јакуб Неске (Jakub Neske, 1987): Мирончарња (Mironczarnia) – заснована на песми пољског песника Мирона Бјалошевског (Miron Białoszewski); наслов непреводив
- Хедије Чигдем Ајтепе (Hediye Çiğdem Aytepe, 1979): Није вредно одрицања (Satmaya Degmez) – заснована на турском преводу песме персијског песника Омара Хајама (Omar Khayyam)
- Ердал Тугџулар (Erdal Tuğcular, 1961): Риба се праћака у води (Suda Balik Oynuyor) – анонимна турска народна песма из провинције Киршехир (Kırşehir)
- Корнелије Станковић (1831–1865): Тавна ноћи – српска љубавна песма, аранжирана за четворогласни хор
- Драган Шуплевски (1933–2001): Тропар светима Кирилу и Методију (Тропар на Св. Кирил и Методиј) – сакрално дело о православној браћи Кирилу и Методију
- Петар Коњовић (1883–1970): Велика чочечка игра – српска народна песма обрађена у ритму истоимене традиционалне игре чочек, уз употребу разних ударачких инструмената
- Гунар Ериксон (Gunnar Eriksson, 1936): Ко може да плови без ветра (Vem Kan Segla Förutan Vind) – народна песма која потиче са финског острва Оланд, на коме се говори шведски
- Џихан Селчук (Cihan Selçuk, 1981): Није довољно (Yetmiyor) – модеран комад усредсређен на чежњу за вољеном особом
Инфо
Локација: Отворена сцена у парку Буковичке бање
Време и датум: среда 23. август 2023. од 21 час
Цена појединачне улазнице: бесплатно.
