Смотра уметности „Мермер и звуци“ може се похвалити дугом традицијом уметничког стварања и приказа.
У периоду од 1966. до 1973. године осмишљена су три облика културно-уметничког деловања, сваки са специфичним одликама, али програмски међусобно комплементарно повезана: Симпозијум скулптуре „Бели Венчац“ 1966. године, Смотра „Мермер и звуци“ 1968. године и Међународни фестивал „Свет керамике“ 1973. са својим симпозијумима од 1974. године.
На дан 4. јула 1968. године први пут су се огласиле фанфаре и најавиле сусрет звука са мермером и смотру највреднијих музичких, фолклорних, драмских, балетских, књижевних, ликовних и филмских остварења.
Посебно место у сећању оних који прате Смотру „Мермер и звцуци“ заузимају истакнута имена разноврсних и реномираних уметника- књижевника, критичара, редитеља, театролога, композитора, диригената, новинара, публициста, политичара, културних посленика као што су Александар Ђоновић, Бранко Јовановић, др Душан Михаиловић, Ђура Јакшић, Миховил Логар, Стеван Станић, Милутин Чолић, Ђорђе Кадијевић, Душан Петровић- Шане, др Миодраг Зечевић, Душан Матић, Иван Табаковић, Стеван Боднаров, Ђорђе Радишић, Зоран Христић, Бода Марковић, Владо Бужанчић, Чедомир Мирковић, Братислав Љубишић, Драшко Ређеп, Мирјана Исаковић,Срето Бошњак, Слободан Атанацковић, Зоран Мркуш, Светлана Исаковић, Василије Тапушковић и многи други.
Сви они, као и и на хиљаде уметника давали су и дају како почетне тако и за будућност 21. века програмске импуилсе и смернице, истрајавајући на одржавању високих уметничких критеријума у одабиру фестивалских програма Смотре уметности „Мермер и звуци“.
Од 1973. године синтези мермера и звука придружују се и керамичари, рађа се Међународни фестивал „Свет керамике“. Већ од наредне 1974. године до данас свакога лета у Аранђеловцу се окупљају наши и инострани керамичари, радећи у најквалитетнијој глини, настојећи да поврате угледа најстаријој уметности цивилизације.
Селектори програма 59. смотре уметности ”Мермер и звуци”
Селекторка филмског програма
Јелена Гавриловић је српска глумица популарна широм Балкана. Има богату каријеру на телевизији, филму, у позоришту. Игра једну од главних женских улога у британском филму “Гасд Уп” у продукцији Амазон Приме Видео који је приказан на Лондонском филмском фестивалу. Тумачи једну од главних улога у другој сезони популарне америчке серије „Предстража“ (Тхе Оутпост), глумила је уз Селму Хајек у америчком трилеру “Еверлy”, играла је у РАИ Фицтион филму “Л’ангело ди Сарајево”, а позната је и по синхронизацијама цртаних филмова, од којих је најпопуларнија њена улога у Дизнијевом филму „Залеђено краљевство“ („Фрозен“) – Јелена је дала глас за српску верзију Елзе, а Дизни студио је уврстио међу 25 најбољих гласова за ту улогу.
Јелена је до сада глумила на многим језицима: енглеском, руском, српском, италијанском…
Дебитантску улогу имала је у филму “На лепом плавом Дунаву” Дарка Бајића, за коју је добила награду на Филмском фестивалу у Нишу. Препознатљива је широм света и по једној од главних улога у остварењу “Српски филм” Срђана Спасојевића. Шира публика је имала прилике да види Јелену Гавриловић у бројним телевизијским серијама.
Глумица Јелена Гавриловић је позната и по свом певачком таленту, наступала је, између осталог на “Диснеy Ливе” концертима у МСТ Дворани, у павиљону Србије у оквиру Дубаи Еxпо 2020, на ексклузивним догађајима у Њујорку и Милану, на отварању ФЕСТ-а и бројним другим фестивалима и значајним догађајима.
Селекторка позоришног програма
Биљана Ђуровић је рођена 24.09.1976. У Аранђеловцу. Завршила је Академију уметности у Новом Саду у класи проф. Петра Банићевића. Играла је како на позоришним сценама широм Србије, тако и на сценама Народног позоришта, Звездара театра, позоришта „Славија“ у Београду, у представама Виде Огњеновић, Душана Ковачевића, Јиржија Менцла…
Поред рада у позоришту и на телевизији, у Драмском програму Радио Београда је остварила преко стотину великих, главних и насловних улога. За свој уметнички рад вишеструко је награђивана. Носилац је годишње награде „Витомир Богић“ Драмског програма Радио Београда за радиофонију.
За улогу Каролине Нојбер у истоименој представи Небојше Ромчевића у режији Милоша Јагодића, Позоришта Тимочке крајине „Зоран Радмиловић“ у Зајечару, четвороструко је награђена, а за улогу Надежде Петровић у истоименој монодрами, режија Божидар Ђуровић, у продукцији Фестивала монодраме и пантомиме у Земуну, на Петом међународном фестивалу Нове европске театарске акције – НЕТА у Враци, Бугарска и на 12. Међународном фестивалу монодраме „АЛБАМОНО 2015“ у Корчи, Албанија, добила је награде за најбољу женску улогу. На прошлогодишњем позоришном фестивалу „Златни витез“ у Москви, за исту улогу, припало јој је признање Златна диплома – Златни витез.
Први је добитник награде „Милан Лане Гутовић“ на међународном позоришном фестивалу у Чортановцима “Нови тврђава театар”.
На међународном позоришном фестивалу “Глумац Европе” у Ресену, Северна Македонија, двострука је добитница награде “Глумац Европе 2016″ и „Глумац Европе 2024- Мето Јовановски”
Поред уметничког бави се и педагошким радом. Редовни је професор на Факултету савремених уметности у Београду и гостујући професор на Академији умјетности у Бања Луци где предаје Сценски говор и Говорну културу.
Селекторка ликовног програма
Јасна Јелић Обрадовић, рођена је у Аранђеловцу 1973. године. Дипломирала 1999. године на ФПУ, у класи проф. Градимира Петровића, на одсеку зидног сликарства у Београду.
Докторирала је 2021. године на истом факултету на програму примењених уметности и дизајна као стипендиста Министарства просвете, са репрезентативним уметничким пројектом: „A BOOK OUT OF THE BOX – илустрација као инсталација“.
Више од двадесет година бави се педагошким радом на свим нивоима образовања. 2014. године основала је сопствену школу цртања и сликања „Палета“, специјализовану за стручну ликовну едукацију младих, посебно успешну у области припрема за уметничке факултете.
Реализовала је двадесет самосталних изложби у музејима и галеријама Србије и велики број групних изложби у оквиру домаће и међународне ликовне сцене. Учесник значајних ликовних колонија у земљи са дугогодишњом традицијом. Слике и радови у иконопису Јасне Јелић Обрадовић налазе се у приватним збиркама у Србији, Америци, Канади, Кини, Италији и Немачкој.
Ужа специјалност: штафелајно сликарство, цртеж и иконопис.
Селектор књижевног програма
Иван Златковић рођен је 1962. године у Нишу. Основну и средњу школу завршио је у Аранђеловцу, дипломирао, специјализирао, магистрирао и докторирао на Филолошком факултету Универзитета у Београду.
Радио је као професор српског језика, библиотекар, лектор, уредник књижевних и научних програма, часописа, руководилац установа културе.
Објавио је до сада већи број белетристичких књига, као и из области савремене фолклористике (народне књижевности).
Добитник је више књижевних и културних признања.
Ради као директор Основне школе “Милош Обреновић“ и живи у Аранђеловцу.
Рађање цвета, Стефан Маневски
Скулптура „Рађање цвета“ настала на Симпозијуму „Бели Венчац“ 1970. године.
У Народном музеју у Аранђеловцу, где се тренутно налази збирка уметничке керамике овог фестивала, чува се око 800 комада уметничких дела насталих на овом симпозијуму Смотре уметности „Мермер и звуци“ Најзад, остварен је концепт тоталног уметничког фестивала, синкретичког карактера, где се свакога лета сусрећу и креирају све уметничке творевине људског духа уметници из земље и света под знаком Смотре уметности „Мермер и звуци“.
Група уметника и љубитеља уметности из Београда и Аранђеловца далеке 1966. године одлучила се за Симпозијум скулптуре „Бели Венчац“. Истог лета у руднику мермера, познатом од давнина у свету, на Венчацу, седморо уметника клеше своје скулптуре које ће оставити у раскошном амбијенту парка Буковичке бање и тако створити јединствен музеј и збирку скулптура од белог мермера под отвореним небом.
Вредна су спомена њихова имена: Матија Вуковић, Ангелина Гаталица, Мира Јуришић, Ото Лого, сви из Београда, Раја Николић из Аранђеловца, Јован Солдатовић из Новог Сада и Шошана Хејман из Израела. Од тада, своје скулптуре су, у оквиру симпозијума „Бели Венчац“ реализовали: Лин Чедвик, Душан Џамоња, Кјус Кјубрук, Вида Јоцић, Никола Коља Милуновић, Ото Лого, Анте Мариновић, Драгомир Милеуснић, Славољуб Радојићић, Ратко Вулановић, Клод Лост, Ђо Помодоро, Олга Јеврић, Кенгиро Азума и многи други. Више од 200 уметника је реализовало своја дела на симпозијуму „Бели Венчац“ а њихове скулптуре, осим 66 које се налазе у парку Буковичке бање у Аранђеловцу, красе многе градове бивше Југославије.