Идеја о оснивању интернационалне смотре керамике у Аранђеловцу пала је несумљиво на плодно тло, зачета у природној средини и у одговарајућем окружењу: пре свега од 1966. у граду је већ постојала значајна мултимедијална културна манифестација „Мермер и звуци“у чијем оквиру је био и симпозијум скулптуре „Бели Венчац“, на коме су се окупљали вајари из тадашње Југославије и света. Град се већ саживео са чињеницом да током лета постаје позорница културних збивања, а уметници, културни радници, новинари као учесници или чланови организационих тела ове манифестације, представљали су културни потенцијал из кога су природно настајале нове замисли. Изгледало је чак и неизбежно да се симпозијум керамике веже за овај град: у околини Аранђеловца вековима се копала квалитетна глина, погодна за грнчарство.

У програму манифестације „Свет керамике“ предвиђено је одржавање изложби радова уметника насталих током њиховог боравка у Аранђеловцу. Већ прве године „Света керамике“ (1974.) осим обавезне изложбе посвећене радовима учесника Симпозијума, одржано је и низ других. Не само да су те године самостално излагали Олга Вујадиновић, Бранислав Стајевић и Паула Касинен (Финска) већ је, наговештавајући будућу плодну сарадњу са овим Симпозијумом Музеј примењене уметности из Београда приказао експонате своје збирке керамике, а забелећена је и изложба керамике једне стране земље- Туниса. У српској уметничкој керамици, приближно од времена у коме је настала манифестација „Свет керамике“, матица збивања и основни ток представља афирмација керамике као чисте уметности.

Почиње да се испољава до тада непозната слобода стварања и зачиње нешто што ће трајно обележити керамику Србије: изузетна разноврсност, снажно испољавање креативне индивидуалности, често дивергентни стилови који читаву сцену на подручју уметничке керамике испуњавају узбудљивом живошћу.

Прешавши пут дуг 39 година, од уметника до уметника, њих око 300, различитих по темпераменту, стиловима и талентима, дух манифестације „Свет керамике“ је трајно обележио Аранђеловац. За многе уметнике то је била само успутна станица у ходу према својој уметничкој судбини, али отишавши, они су у Аранђеловцу оставили део себе, чиме су даровали живот једној од најзначајнијих збирки уметничке керамике у овом делу Европе. У оквиру Симпозијума „Свет керамике“ радили су, између осталих и Мирјана Исаковић, Марина Сујетова Костић, Федерико Боналди, Хедвиг Мајорош, Оса Катарина Хелман, Гизеле Шмит Ројтер, Велимир Вукићевић старији и Велимир Вукићевић млађи, Колин Пирсон, Драгољуб Аџић, Александар Портној, Аранка Мојак , Бранислав Спасојчевић, Лана Тиквеша, Лана Ракановић, Валентина Савић и многи други.

Две стотине уметника оставило је око седам стотина радова који чине збирку Симпозијума „Свет керамике“ Смотре уметности „Мермер и звуци“