Смотра уметности „Мермер и звуци“ може се похвалити 53 годинe дугом традицијом уметничког стварања и приказа.
У периоду од 1966. до 1973. године осмишљена су три облика културно-уметничког деловања, сваки са специфичним одликама, али програмски међусобно комплементарно повезана: Симпозијум скулптуре „Бели Венчац“ 1966. године, Смотра „Мермер и звуци“ 1968. године и Међународни фестивал „Свет керамике“ 1973. са својим симпозијумима од 1974. године.

На дан 4. јула 1968. године први пут су се огласиле фанфаре и најавиле сусрет звука са мермером и смотру највреднијих музичких, фолклорних, драмских, балетских, књижевних, ликовних и филмских остварења. Посебно место у сећању оних који прате Смотру „Мермер и звцуци“ заузимају истакнута имена разноврсних и реномираних уметника- књижевника, критичара, редитеља, театролога, композитора, диригената, новинара, публициста, политичара, културних посленика као што су Александар Ђоновић, Бранко Јовановић, др Душан Михаиловић, Ђура Јакшић, Миховил Логар, Стеван Станић, Милутин Чолић, Ђорђе Кадијевић, Душан Петровић- Шане, др Миодраг Зечевић, Душан Матић, Иван Табаковић, Стеван Боднаров, Ђорђе Радишић, Зоран Христић, Бода Марковић, Владо Бужанчић, Чедомир Мирковић, Братислав Љубишић, Драшко Ређеп, Мирјана Исаковић,Срето Бошњак, Слободан Атанацковић, Зоран Мркуш, Светлана Исаковић, Василије Тапушковић и многи други. Сви они, као и и на хиљаде уметника давали су и дају како почетне тако и за будућност 21. века програмске импуилсе и смернице, истрајавајући на одржавању високих уметничких критеријума у одабиру фестивалских програма Смотре уметности „Мермер и звуци“.

Од 1973. године синтези мермера и звука придружују се и керамичари, рађа се Међународни фестивал „Свет керамике“. Већ од наредне 1974. године до данас свакога лета у Аранђеловцу се окупљају наши и инострани керамичари, радећи у најквалитетнијој глини, настојећи да поврате угледа најстаријој уметности цивилизације. У Народном музеју у Аранђеловцу, где се тренутно налази збирка уметничке керамике овог фестивала, чува се око 800 комада уметничких дела насталих на овом симпозијуму Смотре уметности „Мермер и звуци“ Најзад, остварен је концепт тоталног уметничког фестивала, синкретичког карактера, где се свакога лета сусрећу и креирају све уметничке творевине људског духа уметници из земље и света под знаком Смотре уметности „Мермер и звуци“.

Група уметника и љубитеља уметности из Београда и Аранђеловца далеке 1966. године одлучила се за Симпозијум скулптуре „Бели Венчац“. Истог лета у руднику мермера, познатом од давнина у свету, на Венчацу, седморо уметника клеше своје скулптуре које ће оставити у раскошном амбијенту парка Буковичке бање и тако створити јединствен музеј и збирку скулптура од белог мермера под отвореним небом. Вредна су спомена њихова имена: Матија Вуковић, Ангелина Гаталица, Мира Јуришић, Ото Лого, сви из Београда, Раја Николић из Аранђеловца, Јован Солдатовић из Новог Сада и Шошана Хејман из Израела. Од тада, своје скулптуре су, у оквиру симпозијума „Бели Венчац“ реализовали: Лин Чедвик, Душан Џамоња, Кјус Кјубрук, Вида Јоцић, Никола Коља Милуновић, Ото Лого, Анте Мариновић, Драгомир Милеуснић, Славољуб Радојићић, Ратко Вулановић, Клод Лост, Ђо Помодоро, Олга Јеврић, Кенгиро Азума и многи други. Више од 200 уметника је реализовало своја дела на симпозијуму „Бели Венчац“ а њихове скулптуре, осим 66 које се налазе у парку Буковичке бање у Аранђеловцу, красе многе градове бивше Југославије.